U susretu sa sobom – vreme eklipsi

U susretu sa sobom – vreme eklipsi!
Snažno nevreme koje nas je zadesilo u Beogradu, opisuje period u kome se nalazimo – ciklus eklipsi (pomračenja) u koji smo ušli 05.06., i trajaće do 05.07. Imamo dve lunarne i jednu solarnu a efekti će se osećati punih 6 meseci. Uz to imamo trenutno 4 retrogradne planete a danas nam i Merkur kreće retro. Veselo! Ako nam ne ide znači da pokušavamo da veslamo uzvodno u jako brzoj i dubokoj reci jer se plašimo da se pustimo nizvodno.
Zašto nas eklipse plaše? Zato što to jeste vreme pomračenja, susreta sa mrakom kada mu nije vreme, susreta sa senkama prošlosti, susreta sa skrivenim, mračnim delovima sebe, sa sobom sa one strane.
Rad na sebi je jedini pravi kada dopustimo da nas voda koja neminovno nadolazi poplavi, kada dopustimo da nas preplavi ogromno polje emocija, potisnute energije, jer samo tada nemamo kud nego da se pogledamo u oči, susretnemo sa sobom i priznamo sebi gde bagujemo, mi sami a ne neko drugi oko nas (što uglavnom biramo jer nam se čini mnogo logičnije i lakše, sasuti drugoj strani sve što nama ne štima).
I zato rad na sebi nije ni malo privlačna, niti lagana stvar, te je lako izbegavamo, guramo istinu pod tepih, smeškamo se, ljuljuškamo, ubeđujemo sebe da se bavimo mnogo bitnim a zapravo zamajavamo sebe nebitnim. Jer suočavanje sa sobom je jedino bitno, pravo, istinito, i jedino ima smisla. A ovih dana ni nemamo izbora nego da pogledamo u svoj mrak. Tek u tom susretu u ogledalu, sa čuvenim pitanjem Zle Kraljice iz “Snežane i 7 patuljaka” krije se naš veliki dar. Baš tu u tom mraku i užasu, u koji nikako ne želimo da uđemo, niti da poverujemo da ima veze sa nama (nego se hvatamo raznih oblika zavisnosti i vezanosti za gomilu poslova i štetnih navika), krije se naš najveći dar! No, valjda je potrebno da dođemo do dna, da osetimo da ne živimo, več da tupkamo u mestu već godinama, da nam naš san stalno izmiče, da nam se želje stalno izjalovljuju, da nam ono što najviše želimo promiče, pa da shvatimo da nemamo kud i da je bolje i da umremo nego tako da živimo. Tek tada počinjemo da činimo pravu stvar – hvatamo se u koštac sa strahom, uskačemo u tu mračnu vodu, ulazimo u svoju životnu avanturu, zaranjamo duboko, duboko do dna, osećamo da vazduha nemamo, da se gušimo, hvatamo se za poslednji dah…i, ako tada uspemo da se osvestimo i da umesto panike osetimo potpuni, duboki mir, laganost i prepuštanje toj ogromnoj vodi, tek tada, shvatamo da smo i dalje živi, življi nego ikada, i to nam daje ogromnu snagu da zaronimo još više… i onda, sasvim dole, na samom dnu, pronalazimo dragulj koji je naš najveći dar…i shvatamo da je on uvek bio deo nas samo mi to nismo želeli da vidimo, ili jednostavno nismo razumeli.
Rad na sebi nije ni malo lak ali je neprocenjiv! Kao prvo i osnovno je suočiti se sa sobom i zameniti neku svoju lošu naviku koja nas troši, nekom novom koja nas puni energijom.
Za podršku i astrokonsultaciju na ovu temu možete mi se obratiti kad osetite potrebu.
#susretsasenkom #duhovniživotinjskivodiči #astrohealing #esencijaduše
0 0 vote
Article Rating
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x