” Magla je čudna stvar, kao i život na maglenoj ulici. Što smo dalje od nečega to slabije vidimo a još teže opisujemo i obratno.” Borislav Stojkov, moj otac za list Politika 15.02.2020.
Danas osećam veliku zahvalnost prema životu. Dok ovih dana Merkur plovi dubinama mora i oživljuje davna sećanja, kao da mi same iskaču niti koje povezuju razne ljude i događaje oko mene, slike povezanosti prošlosti i sadašnjosti koje kada se sakupe čine jednu celinu i smisao. I zaista mi je jasno da mi jedino možemo da vidimo samo ono što ima veze sa nama samima i da su sve niti i strune tu u nama a pletu se i vide preko ljudi koje susrećemo i događaja koji nam se dešavaju. Toliko mi je jasno da su svi drugi ljudi delovi nas, i da su sinhronciteti tu da nam to potvrde da se pitam kako nekome uopšte može da bude dosadno u životu i kako neko ne vidi koliko smo važni jedni drugima jer jedni sa drugima, deleći sebe, lakše te kockice različitih života povezujemo. Samo je potrebno više pratiti, slušati i osećati a manje brbljati i biti u svojoj glavi.
Elem, delim sa vama članak koji me je malopre baš dodirnuo a pisao ga je moj otac, list Politika ga je objavila pre dve nedelje. Taj članak stoji u mom email boksu već nekoliko dana, nikako da dođe na red da ga pročitam. Kad baš danas kada se nalazim sa drugaricom koja se tek vratila iz Sarajeva i donela mi bosanski set fildžana za kafu za moju drugu drugaricu koja je rodom iz Sarajeva ( a obe se Olivera zovu :)), ja se pitam zašto ja od moje bake koja je rodom iz Bosne nikada nisam preuzela taj isti set (nju sam očigledno puno volela a nekako nisam htela da se vezujem za uspomene pa sam se i svega odrekla kada je ona umrla…mada mi se uspomene same od sebe nameštaju redovno, očigledno se od njih ne može pobeći dok se neintegrišu i dok se tuga za prošlošću neotpusti). I tek što sam to pitanje postavila sebi dok se dopisujem sa ove dve drugarice, ja se setim da nisam još uvek tatin članak pročitala. On inače redovno piše za rubriku u kulturnom dodatku u Politici i teme su mu vezane ili za muziku ili za urbanizam a nekada ove svoje dve strasti poveže kroz opis slike nekog grada u svetu gde pravi metaforičnu paralelu sa našim trenutnim “kriminalnim” stanjem u urbanizmu. Ali ovaj put, baš kada Mars ulazi u Jarca, što je slika neke planine i kada je Merkur krenuo retro u Ribama – što predstavlja duboku nejasnoću, maglu ali i duboke uvide i silaske u more sećanja, on piše o prašini i magli u Beogradu, onoj koja je bila aktuelna pre mesec dana, i seća se sebe u mladosti dok je živeo u Sarajevu (inače gradu u kotlini poznatom od davnina po gustoj magli ) i vožnje sa ocem kolima kaldrmisanim putem po gustoj magli dok se vozio preko Konjuh planine, i simfoniji koju je u autu slušao i koja ga je jako dotakla te je i na maglu i na mučninu u vožnji zaboravio. Paralele koje spaja kroz muziku, planinu i gustu prašinu i maglu u sadašnjem Beogradu su više nego vredne čitanja. Kada bi se ovo prevelo na astrološki jezik i kada bi se pogledali trenutni aspekti na nebu sa mojim natalnim horoskopom a i njegovim sve bi se apsolutno uklopilo u tu astrološku sliku (ja imam Mesec i Mars u Jarcu, prošle nedelje je tranzitni Mars zajedno sa Južnim čvorom prešao baš preko mog Marsa u Jarcu – sve to donosi snažna sećanja iz prošlosti a i vreme za otpuštanje strahova i uverenja iz prošlosti koja me koče da idem napred, naročito sa Plutonom i Saturnom koji su tek prešli preko mog Meseca, koji bukvalno istresaju sve što ne služi mojoj svrsi. Uz sve to i Jupiter je tu u Jarcu, u egzaktnom trigonu sa mojim Saturnom pa zajedno sa ovim dubokim retro Merkurom, traži da se mnogo jasnije vidi prošlost i stvar svede na suštinu – esenciju moje duše – veselo baš, zar ne ?). Moj otac inače ima natalno retro Merkur u Škorpionu na uranovskom 11 stepenu dobro povezan sa Mesecom, pa mu lagano ide pisanje iz dubine, kroz puno metafora i što on kaže – reči mu same klize, baš kao i muzika, i na papir iz daha iskliznu. Zbog današnjeg retro Merkura na 3 stepena Riba u sekstilu egzaktnom sa Uranom na 3 stepena Bika i mene nešto nagoni da svoje uvide na papir, tj. blog stranicu (ipak je Uran tu) ispišem.
Zanimljivo je da smo se pre samo tri, četiri nedelje bavili dramom oko magle i nečistog vazduha, da nam se vazduh u međuvremenu vrlo očistio i da smo u zelenoj zoni baš kao i Njujork i Stara Planina, ali smo sada zaglibili u novu dramu od jedne još manje vidljive čestice, navodno mnogo opasnije – Korona virusa. Magli smo bar mogli sami očima i dahom da svedočimo, a sa virusom je stvar mnogo zeznutija, niti se vidi, niti se zna šta je obmana a šta realnost…I pitam se sada koja nas sledeća pošast čeka kada za koji mesec i virus ode u sećanje? I ovde moram da dodam (kao i moj učitelj koji takođe ima natalno retro Merkura u Ribama) da je život mnogo lakši kada znamo da je sve što vidimo oko sebe obmana i već uveliko sećanje, i svi ljudi i svi događaji su samo sećanje koje mi nosimo kao strune kodirane u telu i da jedino što ima smisla jeste da se povežemo sa svojim telom kroz disanje (makar i preko nano maske. dodajem :)) i osetimo energiju sećanja u telu te otpustimo do potpunog blaženstva sve što nas grči i trza jer samo kada smo potpuno blaženi u telu mi smo zaista i stvarni, sada i ovde. Ovo je nešto što me najviše od svega raduje i veseli, jer sam sve bliža toj istini i realnosti i sve više živim kroz blaženu muziku koju pevušim u sebi bez obzira na “maglu i prašinu” u kojoj se trenutno nalazimo. Blaženo vam bilo i čitanje ovog dirljivog, bar za mene, teksta koji je moj otac napisao. Hvala mu.
28.02.2020.
